switchblade

Odakle ovolika mržnja kod nas? Jel smo sa tim rodjeni ili to stičemo vremenom? Mržnja prema drugim nacijama, državama, prema komšijama, prema manjinskim grupama. Mržnja prema autoritetu. Kad kažem mi, mislim na srbe. Najnadrkaniji narod na svetu. Kapiram jesmo socijala, ali odavno smo izgubili dušu. Večiti kontraši, mada smo nekada kontrirali sa razlogom, danas ni sami ne znamo šta hoćemo i koji nam je k. 

Razmišljam o toj mržnji, čemu sve to. Zbog čega je to toliko izraženo. Mlađi mrze starije, stariji mlade...u autobusu mi se obratila baba od dve stotine godina koja kaže da nikad neću doživeti njene godine, puna prezira.  Pa šta ima i da ih doživljavam ako ću postati matori šišmiš. Na poslu mi lekcije drži šef koji je nepismen i naravno mnogo nadrkan ukoliko ga neko ispravi. U pab kad izađem, obavezno me neka pijandura mrko odmerava pa nije retka ni tuča. Tuča je dobra stvar, izbaciš sve iz sebe i miran si. Ionako se na kraju kao muškarci rukujete. Mada se i to gubi, danas klinac izvadi nož pa ti zabode u stomak kao jen dva! Boli ga patka da l ti imaš overenu zdravstvenu i izabranog lekara.

 Na kraju, posle celodnevnog stresa i mržžžnje koja te obasjavala u autobusu, na poslu, u kafani. Dođeš kući, legneš i pomisliš koliko košta karta u jednom pravcu za bilo gde i da li se i tamo ljudi toliko mrze.

Proslog leta sam sa drugarom odlucio da odemo i posetimo prijatelja u Pragu. Pre toga sam u ovom gradu bio mnogo puta i znam u njemu svaku ulicicu. Spakovasmo se, skupismo lovu i krenusmo autom. Voznja do tamo standardna, nista zanimljivo. Cim smo stigli, posle kraceg odmora, naravno, otisli smo u pab. Isti onaj pab u kome smo bezbroj puta do tada bili. Atmosfera fenomenalna, gomila domacih ljudi i stranaca, razmena iskustava, super druzenje i jos bolje pivo. 

Prva noc uspesna. Druga noc. Drugari odose u Big Sister House, a ja na ono zbog cega sam, osim da posetim prijatelja, i dosao. Ono o cemu sam razmisljao tokom celog puta. Kazino President...Jedan od prvih kazina u kojima sam u zivotu bio, mesto na koje sam uvek rado dolazio i iz kog sam uvek rado odlazio. Imam kintu, cuvao sam, mogao sam da se kockam i kod kuce, ali nije to merak. Trezan kao puska, nista pio jer me je bolelo i dok trepcem, od prosle noci, sedoh za rulet, da obrnem krug. Prvi krug, sitan dobitak. Ipak, nikada nisam voleo rulet te se premestih za sto gde se igra Blackjack. Kod nas poznat kao Ajnc. Tu igru me je deda naucio , cini mi se da sam jos u vrtic isao. Kaze da je bila jako popularna u Iraku gde je radio sedamdesetih. Poce igra, prvi, drugi, treci krug ja na dobitku. I to na solidnom dobitku. Razmisljam se, kad mi vec ide, ajde jos malo, mozda dupliram kintu. I dupliram je. Nikad uzbudjeniji i srecniji. A onda se u glavi javlja glas razuma, "dizi pare i izlazi odatle". Bio je toliko tih, slab, nepoverljiv. Nema dizanja kinte, idemo dalje pa kud puklo da puklo. Iz kruga u krug, sve manje novca ostaje, vec sam ispod pocetnog uloga. Tu sujeta ne dozvoljava povlacenje, moram da dodjem bar do pocetne nule. Vidim i momka pored mene, ne ide mu, ali on ne uziva, znoji se, grci se, ne zabavlja se. Dodjoh do nula, ali nula evra. Zahvalim se dileru, pozelim momku pored srecu i odoh da se nadjem sa drustvom. Usput razmisljam kako sam uzivao i nijednog trenutka nisam zazalio i onda shvatim da ono sto lako steknes lako i izgubis.

"Srbija do Tokija, sveta srpska zemlja, za kralja i otadzbinu, ziveli Draza i Ratko srpski heroji."

Razmisljam i ne znam tacno, kada smo mi to postali nebeski narod. Ja to od dede ili od cala sigurno nikada nisam cuo, mozda su oni bili neobavesteni ili je to jos jedan proizod devedesetih. Najgore decenije u ljudskom covecanstvu. Odjednom smo postali pravoslavci, iako smo to stotinama godina unazad bili. Najveci stepen nase vere u Boga je prebiti pedera jer je peder sva pratnja nasoj veri. Nije bitno sto sam ja napusen dvadeset sati dnevno, nije bitno sto sam pijan svaki drugi dan, bitno je da se ja prekrstim u autobusu kada prodjem pored crkve i ja sam vernik, pravi SRBIN BRE! Nema veze ni to sto slavu slavim da bi mi dosla ekipa, da se uroljamo i prezderemo, onako srpski. 

"Joj sto je glup onaj amer mamu mu, ne zna gde je Srbija"

"Uh uh, vidi kaka je Adrijana Lima, srpska snajka bre"

Sta boli amera ona stvar gde je Srbija? Ne samo amera, bilo koga na svetu. Srbija, slepo crevo ovoga sveta. Srbija, zemlja gde su kriminalci idoli, gde su kurve starlete. Vise nisam siguran ni za rec biznismen. 

Devojke i moral u ovoj zemlji ne idu zajedno, deca od petnaest godina izgledaju kao milfare od trideset pet. Nisu one jadne krive. Kriv je cale alkos koji je pred otkazom u firmi i keva na bensedinima koja ne razlikuje realan zivot od zivota u tv seriji. Sigurne kuce pune zena ali, te zene su se lozile na Ljubu Pajsera i Mikija Gedoru, oni su opasni momci, oni ih uzbudjuju.

Momci. Momci su posebna prica. Sve muskarcina do muskarcine! Ko moze vise da popije, ko moze vise da pojede, ko ce bolje da prebije devojku a sutra zenu, ko ce brze da tera krntiju iz osamdeset pete. Svoje rodoljublje se iskazuje izlaskom iz kafane u pet ujutru i naravno pevanjem Mars na Drinu, onako, coporski, kao goveda. 

Eto ukratko, kako mi postadosmo nebeski narod, ni krivi ni duzni. 

"Pozuri bre, nemam ceo dan da te cekam". Rece momak, onako besno, dok gasi pljugu i gleda da li mu konacno nailazi bus. "Zurim sine, imas rucak, podgrej, ne znam kada cu doci", cuje se zena na ulici.

Idem tako, ne znam ni gde sam posao, zaludan, i razmisljam kako je lepo ovim ljudima sto zure. Razmisljam kako su fino organizovali svoj zivot i svoje obaveze. Nekada sam i ja tako zurio, nisam imao vremena, imao gomilu obaveza. Medjutim, to mi se to nikako nije svidjalo. Zasto sada, kada sam konacno slobodan ne uzivam u svojoj slobodi. Mozda zato sto to nije nikakva sloboda. Nikakva. Vreme za zabavu, da! Mozak prestaje da funkcionise, da! Lepo? Ne.

Kako god da okrenes, nesto ti fali. Da li stvarno imate razlog da jurite kroz zivot ili stvarno imate razlog da usporite, pitam se eto, kad je vreme za jedno ili drugo. Osecaj se tu ne prati. Masinerija je opasna, kada se jednom u nju udje, tesko se izlazi i obrnuto. Nestala je ljubav, nestao je mir. Izgleda da postoje i neki visi ciljevi od toga. Opet, kazu ljudi da se od ljubavi ne zivi, i to je istina. Izgleda da je izbor na nama samima, odgovor se zna tek kada probas brzinu i kada usporis, u svakom slucaju, nisi zadovoljan.